Црква Светог Ахилија је настала на остацима цркве у којој је било седиште Моравичке епархије. Обновљена је у време краља Драгутина, а живописана у време краља Милутина 1296. године. У време цара Душана у Ариљу је средиште Моравичке митрополије, а Ариље је све до 16.века било један од најважнијих црквених центара у Србији. У време Велике сеобе Срба 1690.године, највећи део становништва напушта ове крајеве, да би се ариљска звона огласила тек 1833.година. У Цркви Светог Ахилија је сахрањен Драгутинов млађи син Урошиц, што довољно говори о тадашњем значају ове цркве. Црква Светог Ахилија је саграђена у рашком стилу, у њој се на фрескама налази највећа галерија портрета, скоро сви дотадашњи владари из лозе Немањића, а фреска Светог Архангела Гаврила, названа „Плави анђео“ спада у највећа ремек дела старог српског сликарства.